O Peloidu

PRIRODNA LEKOVITA  BLATA (PELOIDI)

Prirodna lekovita blata ili Peloidi spadaju među najstarije lekove. Postoje brojni zapisi, još iz starog Egipta i antičke Grčke, o primeni lekovitih glina i zemlje u cilju lečenja. Za ovo prirodno lekovito sredstvo se koriste različiti nazivi  pa ga Francuzi nazivaju Boue, Nemci  Moor ili Heilsames Moor, Englezi Mud a Rusi Лечебная Гряз. Internacionalno društvo za hidrogeologiju je još 1937. godine predložilo da se kao zvaničan naziv u svim sredinama koristi reč peloid a lečenje njime pelodoterapija, što je prihvaćeno i u našoj sredini. Isto društvo je 1949. godine preporučilo sledeću definiciju: „Pod opštim imenom peloidi označavaju se prirodni produkti koji se sastoje od smeše mineralne vode (podrazumeva se i morska voda i voda slanih jezera) sa organskim i anorganskim materijama, nastalim kao rezultat geoloških i bioloških procesa koji su se odvijali u isto vreme i mogu biti korišćeni u terapijske svrhe u obliku obloga ili kupki”.

Prirodni peloidi nastaju u anaerobnim uslovima (bez prisustva kiseonika) , najčešće ispod vode ili ispod površine zemlje u blizini izvora ili tokova nekih termomineralnih voda. U tim uslovima dolazi do taloženja raspadnutih, razgrađenih, trulih ili gnjilih organskih materija, pomešanih sa neorganskim materijama, pri čemu se odvijaju procesi biološke, fizičke i hemijske razgradnje tih materija i formiranja određene vrste peloida. Međusobno se razlikuju po organoleptičkim osobinama (boja, miris, ukus), fizičkim karakteristikama (konzistencija, granulometrijski sastav, apsorpcioni potencijal, hidroskopne karakteristike, termička svojstva itd.) i hemijskom sastavu. Bez obzira na međusobne razlike bitno je da se u terapijske svrhe koriste onakvi kakvi se u prirodi nalaze.

Biološka dejstva peloida  su uslovljena njegovim fizičkim karakteristikama i hemijskim sastavom i ispoljavaju se kao: opšta i specifična. Od fizičkih svojstava su najvažnije termičke karakteristike kao što su: specifična toplota, toplotni kapacitet i koeficijent toplotne provodljivosti a osim njih i sposobnost apsorcije, plastičnost i viskoznost. Po hemijskom sastavu peloidi predstavljaju mešavinu vode, neorganskih i organskih materija u tečnom i čvrstom stanju.Neke od tih materija su biološki aktivne i imaju stimulativno dejstvo na kožu i/ili mogu da prolaze kroz nju. Opšta dejstva peloida su uglavnom uslovljena njihovim fizičkim svojstvima, posebno termičkim i donekle mehaničkim. Peloidi imaju veliki toplotni kapacitet, malu toplotnu provodljivost i malu konvekcionu sposobnost. Primenjuju se u vlažnom i nabubrelom stanju što utiče na blag, relativno  spor i ravnomeran prelaz toplote iz peloida u tkivo organizma. Specifična dejstva peloida se manifestuju određenim promenama u organizmu i prozvode ih prisutne hemiski aktivne materije a znatno manje termička i mehanička svojstva.

U balneološkoj praksi prisutan je stav da krajnji biološki efekat peloidoterapije predstavlja posledicu zbirnog delovanja toplotnih, mehaničkih i hemijskih uticaja peloida. Intenzitet i vrsta biološkog efekta zavise od kvaliteta samog peloida , načina njegove primene i iskustva lekara, balneologa.

Fiziološki efekti peloida su brojni a najvažniji  su: podizanje lokalne i centralne temperature tala, ubrzan rad srca(tahikardija), sniženje arterijskog krvnog pritiska, povećanje cirkulatornog debija, intenziviranje metabolizma fosfora, lipida, belančevina i vitamina, povišenje aktivnosti proteolitičkih fermenata i fermenata tkivnog disanja. Popravljaju raspoloženje korisnika tako što regulišu neurovegetativnu ravnotežu ispoljavajući opšte sedativno delovanje. Utiču i na bioenergetske procese i povećavaju efekte nekih fizikalnomedicinskih procedura i medikamenata.

 Specifična delovanja peloida uglavnom su vezana za komponente peloida koje se nalaze u jonskom ili disociranom stanju i među najbitnije spadaju: Potsticanje glikokortikoidne funkcije nadbubrega (povećanje koncentracije 17-OH i 17-KS u plazmi), ograničavanje tkivne i ćelijske reakcije na neke medijatore zapaljenja (bradikinin), slabljenje anafilaktičke reakcije na strane belančevine, normalizacija pokazatelja nespecifične imunološke reaktivnosti i dr.

 Kod obolelih od reumatoidnog artritisa, potvrđeno je specifično delovanje sumporovitih peloida, koje se odnosi na inhibiciju delovanja enzima hijalurinidaze, usled čega dolazi do povećanja  sadržaja hijaluronske kiseline u zglobnoj čauri i hondroitin sumporne kiseline u zglobnoj hrskavici. Ovo delovanje se smatra imunomodulišućim i predstavlja bazičnu terapiju ove bolesti. 

Terapijski efekti peloida proističu iz fizioloških i manifestuju se u vidu:

  • Izražene i dugotrejne vazodilatacije,
  • Povećanja lokalne cirkulacije krvi i limfe,
  • Ubrzane resorpcije patoloških produkata i smanjenja edema,
  • Poboljšanja trofike,
  • Ubrzanja regenerativnih procesa,
  • Analgetičkog i
  • Spazmolitičkog

 Peloidoterapija se može kombinovati sa farmakoterapijom i raznim oblicima (modalitetima)  fizikalne terapije. U tom slučaju potrebno je uskladiti  vreme primene, dužinu trajanja i ukupan broj peloidnih procedura.

Načini  primene peloida

   U balneološkoj praksi najčešće se sreću sledeći načini aplikacije : Blatne kupke,  Blatna pakovanja, blatni namazi i helio-peloido terapija. Veoma je važno peloid aplikovati direktno na kožu korisnika i to prvilo važi za sve  načine njegove primene.

U ovoj ordinaciji primenjuju se blatna pakovanja i blatni namazi.

Blatna pakovanja predstavljaju najčešći način peloidoterapije i za njih se koristi peloid gušće konzistencije, zagrejan na temperaturu od  42- 45°C. Primenjuju  se tako što terapeut  na oboleli deo tela (najčešće zglobovi ekstremiteta i/ili kičmeni stub) nanosi direktno na kožu sloj peloida debljine 1-2 cm. Nakon nanošenja peloidnu masu izoluje  polivinilskom folijom a nju prekriva tekstilnom pokrivkom. Trajanje ovih procedura je od 16 do 20 min., a potrebno je najmanje 1012 pakovanja u kontinuitetu. Posle isteka vremena predviđenog za trajanje aplikacije terapeut rukama skida peloidnu masu i vodom čisti kožu dela tela na koji je pakovanje aplikovano. Nakon toga ponovo pokriva tekstilnom pokrivkom deo tela na kome se nalazilo pakovanje a korisnik ostaje u istom prostoru još najmanje onoliko vremena koliko je procedura trajala. Posle primene blatnih pakovanja ne treba se tuširati i korisniku se savetuje tzv. poštedni period u trajanju od 2 do 4 sata. Pošteda ne podrazumeva apsolutno mirovanje niti obavezno ležanje , već izbegavanje bilo kakvih vežbi, drugih terapeurskih procedura, kupanja i intenzivnijih fizičkih aktivnosti. U slučaju primene kombinovane fizikalne, kinezi i peloido-terapije, preporučuje se da peloidna pakovanja budu poslednja terapeutska procedura toga dana.Primenjuju se uglavnom u cilju lečenja, a znatno ređe u relaksacione ili kozmetičke svrhe.

Blatni namazi sprovode se  primenom emulzije čija je gustina pogodna za formiranje namaza peloida na kožu u tankom sloju, debljine od 1 do 2 mm. Premazuje se ili celo telo ili određeni deo tela, zagrejanim ili ne zagrejanim peloidom, u zavisnosti od indikacija.Trajanje jedne procedure je od 20 do 30 min.Posle procedure potrebno je skinuti namaz tuširanjem pod vodom indiferentne temperature (34°C) i nakon toga se odmoriti u trajanju od 2 do 4 sata. Ova procedura se koristi u terapijske svrhe prvenstveno u tretiranju oboljenja kože, prevenciji i lečenju celulitisa,  ali je jako korisna i kod zdravih i mlađih osoba radi popravljanja kvaliteta i nege kože, opšteg oporavka, opuštanja mišića i oslobađanja od produkata oksidativnog stresa.

Klinička praksa pokazuje da je način primene veoma važan i da ga treba prilagoditi vrsti oboljenja i reakciji pacijenta. Najčešće je dovoljno 12 procedura u nizu  a pozitivni klinički efekti se zapažaju već posle 3 do 4 uzastopne procedure. Posle 21 procedure treba napraviti pauzu. Posle primene peloidoterapije potrebno je da korisnici odleže u istom ambijentu najmanje onoliko vremena koliko je trajala procedura. Savetuje se korisnicima da po primeni procedure idu kući i vreme provode u mirovanju.

Indikacije i kontrindikacije za primenu peloida

 Na osnovu dugogodišnje balneološke prakse, peloidoterapija je indikovana i preporučuje se u sledećim bolestima, poremećajima i stanjima:

  • Degenerativne reumatske bolesti perifernih zglobova i kičmenog stuba,
  • Hronične zapaljenske reumatske bolesti u fazi remisije( reumetoidni artritis, ankilozantni spondilitis, psorijazni artritis),
  • Vanzglobni reumatizam (burziti, tendiniti, mijalgije i dr.), posttraumatska i postoperativna stanja(distorzije, luksacije, frakture, kontrakture, ortopedske i druge hirurške intervencije na kostima zglobovima, mišićima i drugim tkivima),
  • Hronične ginekološke bolesti i sterilitet ( adneksiti, parametriti, priprema za veštačku oplodnju, postoperativni infiltrati),
  • Neurološke bolesti (neuralgije, radikuliti, stanja posle povrede perifernih nerava),
  • Kožne bolesti(psorijaza i razne druge dermatoze), nega kože, prevencija celulitisa, poremećaji znojenja.
  • Akutni i hronični psihofizički zamor i upala mišića posle fizičkih napora(sportisti)

U balneološkoj praksi peloidoterapija je kontraindikovana i ne preporučuje se u sledećim bolestima i stanjima:

  • Postojanje bilo kakvog akutnog zapaljenskog procesa u organizmu,
  • Hronični zapaljenski procesi u fazi egzacerbacije(akutizacije),
  • Izraženija srčana insuficijencija,
  • Teži oblici hipertenzije,
  • Izražena arterioskleroza,
  • Varikoziteti, flebitisi i tromboflebitisi,
  • Krvavljenja i sklonost ka krvavljenju,
  • Teški oblici anemija bilo kog porekla,
  • Hipertireoza i zapaljenske bolesti štitaste žlezde(troiditisi)
  • Izraženi poremećaji percepcije toplote bilo kog porekla,
  • Svi oblici tuberkuloze,
  • Maligne bolesti u evoluciji i fazi lečenja hemioterapijom i radioterapijom.